Бечеј

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Документација Јавних набавки

Информатор о раду

Информације од јавног значаја

Примери образаца за подношење захтева и жалби

Поставите питање

Поставите питање Начелнику ЈБУО

Линкови

Влада Републике Србије

Народна скупштина
Републике Србије

Налази се у северно-централном делу Војводине у источној Бачкој, на десној обали Тисе. На северу се граничи са Адом, на западу са Малим Иђошом и Бачком Тополом, на југу са Србобраном и Жабљом, а на истоку границу представља ток реке Тисе.

На површини од 487 км2 живи око 45.000 становника. Осим самог места Бечеј постоји још 5 насељених места: Бачко градиште, Бачко Петрово Село, Милешево (Дрљан), Пољанице и Радичевић.

 

Бечеј са околином представља мултиетничку средину међусобног уважавања. Састав становништва је вишенационалан. Већинско становништво чине Срби и Мађари, као и Црногорци, Албанци, Муслимани, Бугари, Роми, Хрвати…

У општини је најразвијенија пољопривреда, али у водећој структури привредних грана све већи удео узимају мала и средња предузећа. Бечеј свој развој највише дугују: плодној земљи, водном фонду, земном гасу и изворима термалне воде.

Предузећа која би се могла извојити, као последица природно и социо-култирних потенцијала, су: ПИК БЕЧЕЈ (пољопривредно-индустријски комбинат), Пивара Бечеј, Линде гас Србија, прерада метала – Фадип, фабрика намештаја 8. октобар, Сојапротеин, фабрика сточне хране Бечејка, фабрика грађевниског материјала ФИТ и др.

На основу до сада обављених истраживања и нађеног материјала, зна се да је ово подручје било насељено од петог миленијума п.н.е., од старијег неолита. На месту данашњег града и у његовој околини нађена су насеља из неолита, бронзаног доба, као и насеља гвозденог доба. У њему и по осталим местима општине налазе се бројни културно-историјски споменици. У самом центру града издваја се Српска правосалвна црква, подигнута 1858. године посвећена Светом великомученику Георгију, Католичка црква из 1830. године, зграда Општине из 1881. године, Градско позориште из 1861. године, кућа Богада Дунђерског из 1904. године, Устав на ушћу Великог бачког канала у Тису 1900. године.

 

Традиционалне манифестације су: Мајске игре, Дечији фестивал мађарског фолклора „Кокетанц“ и Уметничко такмицење средњешколаца.

Бечеј сарађује са градовима Сексард и Цонград у Мађарској, са Галантом у Словачкој и са Миеркуреа Циуц у Румунији.