Бечеј - Туризам

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Документација Јавних набавки

Информатор о раду

Информације од јавног значаја

Примери образаца за подношење захтева и жалби

Поставите питање

Поставите питање Начелнику ЈБУО

Линкови

Влада Републике Србије

Народна скупштина
Републике Србије
КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

На територији општине приликом археолошког ископавања, нађени су предмети из ранијих епоха људског друштва. Ово подручје је било насељено од петог миленијума п.н.е., од старијег неолита. На месту данашњег града и у његовој околини нађена су насеља из неолита, бронзаног доба, као и насеља гвозденог доба.

Бечеј се први пут помиње 1091.год. Назив Бечеј из тог времена се не односи на неко насеље на територји садашњег Бечеја, већ на тврђаву и пристаниште на Тиси. У њему и по осталим местима општине налазе се бројни културно-историјски споменици. У самом центру града издваја се Српска правосалвна црква, подигнута 1858. године посвећена Светом великомученику Георгију, Католичка црква из 1830. године, зграда Општине из 1881. године, Градско позориште из 1861. године, кућа Богада Дунђерског из 1904. године, Устав на ушћу Великог бачког канала у Тису 1900. године.

 

ДВОРАЦ ВЕЛЕПОСЕДНИКА БОГДАНА ДУНЂЕРСКОГ – ФАНТАСТ – Бечеј

Туристички комплекс Фантаст смештен је на путу Бачка Топола-Бечеј. На подручју од 65 хектара налази се дворац, фарма коња, мали замак, капела, парк и други објекти. Замак је изграђен почетком XX века. Изградио га је чувени војвођански велепоседник Богдан Дунђерски (1862-1943). Грађевина поседује огромну архитектонску вредност и представља необичан микс барокног, романтичарског и нео-класицичтицког стила у архитектури.
Данас је овде организована школа јахања, а могуће је и изнајмљивање коња туристима. У оквиру комплекса се налази и парк са мноштвом различитих врста дрвећа и уреденим стазама за шетњу. Поред хотела посетиоцима су на располагању тениска игралишта, а ту је и писта за мале авионе.

 

ЖУТИ БУНАРИ – Бечеј

Жути бунар на Погачи – централном градском тргу, најстарији је бунар такве врсте у Бечеју. Изграден је 1904. године а бушио га је Карољ Шош. У наредним годинама, Шош је на још неколико локација у граду избушио бунаре. Један од бунара избушио је на сопственом имању, и тако ударио темеље лековите бање у Бечеју, данас Јодна бање. Праксу бушења ЖУТИХ БУНАРА наставио је бунарџија Фрања Репергер, који је 30-тих година прошлог века избушио још два бунара.
Бунари са жутом водом су једни од највећих симбола града и туристичка атракција јер су део легенде о путницима намерницима који су после попијене прве цаше жуте воде заувек остајали у Бечеју.

РЕЛИГИЈА
  • ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
  • КАТОЛИЧКА ЦРКВА
  • ЕУФЕМИЈИНА КАПЕЛА
ДВОРЦИ И ЛЕТЊИКОВЦИ

ЗГРАДА ВЕЛЕПОСЕДНИКА БОГДАНА ДУНЂЕРСКОГ – Бечеј

Чувени велепоседник Богдан Дунђерски (1862-1943) је осим замка поседовао и кућу у строгом центру града. Зграда није битно мењала намену. Претпоставља се да је настала у периоду формирања трга, а габарит је уцтран на плану из 1870. године. Године 1900-те је адаптирана и том приликом фасаде су обогаћене новим елементима. Претпоставља се да је зграда настала у периоду формирања трга и налази се на многим старим фотографијама из 19. века. Тестаментом власника Богдана Дунђерског зграда је постала власништво Матице Српске.

 

КАПЕЛА ЗАДУЖБИНА БОГДАНА ДУНЂЕРСКОГ - Бечеј

Капела задужбина Богдана Дунђерског посвећена Светом Великомученику Георгију, смештена уз сам дворац, грађена је у неовизантијском стилу. Подигнута је 1923. године према пројекту земунског архитекте Крауса. У капели се налази иконостас од непроцењиве вредности који је осликао Урош Предић, иначе близак пријатељ велепоседника.

ИЗЛЕТНИЧКИ ТУРИЗАМ

РЕКА ТИСА – ЗЕЛЕНИ КОРЗО – Бечеј

У наставку Зелене улице, према Тиси, простире се шеталиште „Зелени корзо“, који је отворен на Дан планете Земље, како би свакога подсетио да се природа и животна околина требају чувати и унапређивати. Са „Зеленог корзоа“ пружа се поглед на Доњи парк и бивши хиподром, на којем ће се ускоро наћи банско-туристички комплекс, а само шеталиште излази на Тиски кеј.

 

РИБЊАК - Бечеј

Рибњак Бечеј основан је 1868. године , обухвата површину од 650 hа а налази се поред пута Бечеј-Бачко Градиште. Међународни значај овог локалитета потврђен је 2000. године, уписом на листу значајних станишта птица (IBA- Import Bird Area). Мало језеро, које се налази поред ресторана, користи се за спортски риболов, док се на јеловнику ресторана налази разноврсна понуда рибљих специјалитета.

РИБОЛОВНИ ТУРИЗАМ

Укупна дужина живих токова на територији општине износи 83 km. Општина Бечеј је изузетно богата риболовним теренима. У риболовне терене спадају: река Тиса, Мртва Тиса код Чуруга, Велики Бачки канал, Мртва Тиса – Медењача, Рибњак Бечеј, водотокови Цик и Бељанска бара, а значајни су и мелиоративни канали за одвод сувишних вода са пољопривредних система општине Бечеј.

УДРУЖЕЊЕ СПОРТСКИХ РИБОЛОВАЦА ШАРАН“

  • Бечеј, Излетиште на Тиси бб,
  • Контакт телефон : 063/700 66 53

УДРУЖЕЊЕ СПОРТСКИХ РИБОЛОВАЦА КЕЧИГА

  • Бачко Петрово Село, Трг ослободења 7;
  • Контакт телефон: 021/803 325

УДРУЖЕЊЕ СПОРТСКИХ РИБОЛОВАЦА ШАРАН“

  • Бачко Градиште, Бориса Кидрица 13;
  • Контакт телефон: 021/806 062
ЛОВНИ ТУРИЗАМ

Панонско – Бачка равница идеалан је амбијент за лов ситне дивљачи зеца, фазана, барске дивљачи, дивљих голубова, препелица и срнеће дивљачи првокласне трофејне вредности. У неизмерној равници, у бечејској општини, простире се ловиште на око 30.000 ha. Још од 1877. године у бечејској општини почео је организован лов. Туристи углавном долазе из Аустрије, Шпаније, Италије, Француске и Немачке.

ЛОВАЧКО УДРУЖЕЊЕ БЕЧЕЈ

  • Адреса: Шаму Михаља 3, Бечеј
  • Контакт телефон: 021 / 6912 – 031

ЛОВАЧКО УДРУЖЕЊЕ ЗЕЦ

  • Адреса: Маршала Тита 35, Бачко Градиште
  • Контакт телефон: 021 / 806 – 552

ЛОВАЧКО УДРУЖЕЊЕ ЗЕЦ

  • Адреса: Бачко Петрово Село
  • Контакт телефон: 021 / 803 – 985

Број посетилаца 2006. – 2007.

град/
општина
Туристи Ноћења туриста
Укупно Страни Укупно Strani
Јужнобачки округ 116513 54797 224662 116154
Бечеј 5768 1062 13068 2078

ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА:

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ БЕЧЕЈ