Беочин

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Документација Јавних набавки

Информатор о раду

Информације од јавног значаја

Примери образаца за подношење захтева и жалби

Поставите питање

Поставите питање Начелнику ЈБУО

Линкови

Влада Републике Србије

Народна скупштина
Републике Србије

Налази се у југозападној Војводини, северном Срему на десној обали Дунава, између градова Нови Сад и Сремска Митровица. На територији општине има 10 месних заједница у којима живи око 16.000 становника (Беочин, Раковац, Беочин Град, Бразилија, Черевић, Баноштор, Свилош, Грабово, Сусек и Луг).

Главни природни ресурси су, река Дунав – риболов, Фрушка гора – виноградарство, сточарство, лов, туризам.

 

Општина Беочин спада у ред индустријски најразвијенијих општина у Војводини, захваљујући фабрици цемента основаној 1839. године – најстаријој и највећој фабрици цемента на Балкану. Након власничке трансформације већински власник фабрике је мултинационална компанија Lafarge. Општина може да се похвали присуством још једне велике иностране компаније – Алас Раковац, део Асамер холдинга – аустријске компаније која запошљава преко 5000 запослених у свету, а нашла је интерес у општини као власник рудника камена.

 

Општина Беочин обилује заштићеним природним добрима: споменик природе на потезу Бранковац, код манастира Беочин, Беочинска плажа, Острво љубави и Дунавац, вулкански туф код села Раковац – природни споменик, палеонтолошко налазиште фосилне флоре горње креде – природни споменик у сливу орловачког, доброг и черевићког потока и други. Затим, Беочинске ливаде на Бранковцу – природни споменик у оквиру Нац. парка Фрушка гора, Змајевац – научно истраживачки резерват у оквиру Нац. парка Фрушка гора, парк манастира Беочин – споменик природе у оквиру српског православног манастира Беочин.

 

Само део заштићених културних добара у Беочину су: манастир Св. Кузмана и Дамјана у Раковцу и манастир Вазнесења Христовог у Беочину од великог значаја археолошки локалитет Градина код Новог Раковца, сеоска кућа у Беочину, црква Преображења у Беочину, Римокатоличка црква Св Јосипа у Черевићу, црква Св. Саве у Черевићу и црква Св. Георгија у Баноштру.

Традиционалне манифестације су: смотра аматерских позоришта Срема, баношторски дани грожђа, златни котлић Дунава и мајски турнир у малом фудбалу.

У ранијем периоду општина је успоставила одређени вид сарадње, братимљење са местом Угљевик у Републици Српској (1982), Батања – Мађарска (1996) и Новаки – Словачка (2001). Ови видови сарадње институционализовани су кроз повеље о братимљењу. Најчешћи области ове сарадње су школство, култура и спорт.