Историјат округа

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Документација Јавних набавки

Информатор о раду

Информације од јавног значаја

Примери образаца за подношење захтева и жалби

Поставите питање

Поставите питање Начелнику ЈБУО

Линкови

Влада Републике Србије

Народна скупштина
Републике Србије

Током историје, територијом данашњег Јужнобачког округа су управљале многе државе.

У Јужнобачком округу се налазе трагови насеља још из каменог доба, највише крај Дунава и Тисе, а најважнија су у Тителу. Има много трагова из бронзаног доба, као и трагова присуства разних народа: Келта, Римљана, Хуна, Словена, Германа и Авара. Словени се у Бачкој први пут помињу у 6. веку. У 9. веку, Бачком је владао бугарски војвода Салан, а главни град његове Војводине био је Тител. После заузимања панонског басена од стране Мађара, јављају се као становници Бачке Мађари, Печенези и други. Мађарски владар, Свети Стефан (Вајк), основао је градове Бач и Бодрог, као главне градове истоимених округа. Између ових округа ишла је граница приближно данашњим каналом Дунав-Тиса-Дунав.

 

Досељавање Срба са јужних српских политичких области почело је у већој мери у 15. веку за владавине краља Жигмунда. У првој половини 16. века страдала је Бачка приликом сељачке буне Ђерђа Доже 1514., а затим и од провала Турака. 1526. године Бачка је била централни регион једне пролазне независне државе, којом је владао самозвани српски цар, Јован Ненад.

 

После пада Будима и Сегедина (1542.), Бачка долази под турску власт. На територији Бачке је постојао Сегедински санџак, који је био подређен Будимском пашалуку. Бачка се делила у 6 нахија и то: Бајску, Суботичку, Сегединску, Сомборску, Бачку и Тителску. Године 1687. у Бачкој се под вођством Доминика (Дуја) Марковића и Јура Видаковића насељавају Буњевци и то у околини Суботице, Сомбора и Баје. У то доба је Бачка у етничком смислу била скоро искључиво српска област, а овакво етничко обележје је имала и 1720. године, када од 3.456 пописаних домова налазимо само 166 мађарских и 25 немачких.

 

После завршетка турске владавине, много српског становништва Бачке је страдало, у време Ракоцијевог устанка (1702-1704). После развојачења потиске војне границе формиран је Коморски округ (од 1794. назван је Потиски-Крунски округ), а састојао се од места: Мартоноша, Старе Кањиже, Сенте, Аде, Петровог Села, Мола, Србобрана, Бачког Градишта, Турије и Старог Бечеја, као главног места. 1750. године се почело радити на организацији Шајкашког округа. Услед развојачења потиске границе, Срби из Бачког Потисја су се у великим масама одселили у Русију, Банат и каснију Шајкашку, тако да ти крајеви губе српски етнички карактер.

 

Уместо ових Срба, почиње снажно насељавање Мађара, Немаца, Словака, Малоруса и других на те територије. 1802. године спојене су Бачка и Бодрошка у једну жупанију. Између 1848. и 1849. године, Бачка је била поприште крвавих борби између Мађара и Срба. 1849. године велики део Бачке припојен је у оквир Војводства Србије. Када је укинута Војводина (1860.), ове територије су поново устројене као Бачко-Бодрошка жупанија. 1873. године припојен је Шајкашки округ овој жупанији.

 

Од 1918. године, Бачка је део Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, а од 1945. године, део је Аутономне Покрајине Војводине.