Нови Сад - Инфраструктура

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Документација Јавних набавки

Информатор о раду

Информације од јавног значаја

Примери образаца за подношење захтева и жалби

Поставите питање

Поставите питање Начелнику ЈБУО

Линкови

Влада Републике Србије

Народна скупштина
Републике Србије

Градске четврти

Град Нови Сад има 333.895 становника (2005) са приградским насељима који спадају под територију града. У градском делу Новог Сада (заједно са Петроварадином и Сремском Каменицом, који се због близине града сврставају у градско подручје) живи 255.071 становника.

Најстарије градске четврти Новог Сада су Стари град, Роктварија, Подбара и Салајка, које су спојене 1694. када је град основан. Сремска Каменица и Петроварадин, који се налазе на десној обали су некад била посебна насеља, а данас су делови градског подручја Новог Сада. Лиман (који је подељен у четири дела: Лиман I, Лиман II, Лиман III и Лиман IV), Ново Насеље и Детелинара су изграђени са модерним зградама и широким булеварима. Ова насеља су изграђена на подручјима некадашњих шума и пољана због великог прилива становништва после Другог светског рата. Многе старе куће у градском центру, Роктварији и Булевару су срушене током 1950-их и 1960-их да би биле замњењене вишеспратницама. Град је доживео нови грађевински бум у последњих десет година, а неке чеврти, попут Грбавице, су потпуно променила свој изглед.

Четврти са новим породичним кућама су углавном смештене изван градског центра; Телеп, на југозападу града је најстарије такво насеље, док су се Клиса на северу, као и Адице, Ветерничка рампа и Ветерник на западу значајно проширили током последњих 15 година, деломично због прилива српских избеглица током ратова у бившој Југославији.

Приградска насеља

У 13 приградских насеља око Новог Сада живи 78.487 становника (23,7% од укупног броја становника града), највећа насеља су Футог (18.582), Каћ (11.166) и Ветерник (18.626), који се током ширења током 1990их физички спојио са градом.
Изолованија и слабије насељена приградска насеља су Лединци, Стари Лединци и Буковац. Ова насеља су смештена на обронцима Фрушке горе, а последња два насеља имају само један афалтиран пут који их повезује са осталим местима. Осим градског дела Новог Сада и предграђе Футог је званично заведено као градско насеље, док остала приградска насеља имају статус села.
Околна насеља су у суседним општинама Беочин, Сремски Карловци, Темерин и Бачки Петровац и у њима живи око 68.000 становника, који редовно мигрирају у Нови Сад, са којим су повезани редовним градским аутобуским линијама.

Мапа града Новог Сада


Нови Сад - мапа

*кликните на слику да је увеличате

Градска општина Нови Сад
Градска општина Петроварадин
Уже градско језгро

 

Број. Име Статус Градска општина Становништво (попис 2002.)
1 Бегеч село Нови Сад 3.335
2 Будисава село Нови Сад 3.825
3 Буковац село Петроварадин 3.585
4 Ветерник село Нови Сад 18.626
5 Каћ село Нови Сад 11.166
6 Кисач село Нови Сад 5.471
7 Ковиљ село Нови Сад 5.599
8 Лединци село Петроварадин 1.641
9 Руменка село Нови Сад 5.729
10 Стари Лединци село Петроварадин 823
11 Степановићево село Нови Сад 2.214
12 Футог градско насеље Нови Сад 18.582
13 Ченеј село Нови Сад 2.115

Политичко и административно уређење

Нови Сад има статус града и састоји се од две градске општине: Градска општина Нови Сад (која обухвата бачки део града Новог Сада и чије је седиште у Новом Саду) и Градска општина Петроварадин (која обухвата сремски део града Новог Сада и чије седиште је у Петроварадину). Седиште Града је у Новом Саду.

Органи власти у Граду Новом Саду су Скупштина Града Новог Сада, Градоначелник, Градско веће, Градска управа и независна регулаторна тела:

Градоначелник Новог Сада од 2008. године је Игор Павличић.
Од 2008. године скупштинску већину у градској скупштини у Граду Новом Саду формирале су политичке партије и коалиције – За европски Нови Сад (Демократска странка и Г17 плус), Заједно за Војводину (Лига социјалдемократа Војводине), СПО и Мађарска коалиција.
Председник Скупштине Града Новог Сада од 2008. године је Александар Јовановић.

Саобраћај

Нови Сад се налази 80 км северо-западно од Београда и међународног аеродрома „Никола Тесла“ и 346 км јужно од Будимпеште аутопутем Е-75. Свакодневне железничке линије за Беч, Будимпешту, Кијев и Москву, као и аутобуске линије повезују Нови Сад са европским градовима. Такође, Нови Сад се налази у непосредној близини аутопута Е-70 и железничким коридором који повезује Београд-Загреб. До аеродрома Никола Тесла потребно је око 90 минута вожње.
Већи део Новог Сада смештен је између Дунава и једног рукавца канала Дунав-Тиса-Дунав. Над каналом ДТД су изграђена три моста према Кисачу, Темерину и Каћу. Дунав премошћују Варадински мост, Мост слободе и привремени Друмско-железнички мост . Град планира изградњу новог моста који ће користити стубове порушеног Моста Франца Јозефа, а са сремске стране пут ће водити кроз тунел испод Петроварадинске тврђаве, као и градњу трајног железничког моста на месту срушеног Жежељевог моста.

Главни градска саобраћајница је Булевар ослобођења, који се пружа правцем север-југ, води од железничке станице, а на њега се наставља Мост слободе. По текућем урбанистичком плану планира се да Суботички булевар постане главна саобраћајница које ће ићи од аутопута Е-75 и настављаће се на нови мост преко Рибарског острва ка Сремској Каменици.

Градом саобраћају градски аутобуси ГСП-а Нови Сад. Поред градских насеља повезана су и села из општина Беочин и Темерин, али и Сремски Карловци. У Новом Саду су од 1911. до 1959. саобраћали и трамваји.
У Ченеју, десетак километара северно од града налази се аеродром Ченеј. Аеродром се тренутно користи у спортске и привредне сврхе, мада постоје идеје у проширивању намене аеродрома.