Сремски Карловци - Туризам

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Документација Јавних набавки

Информатор о раду

Информације од јавног значаја

Примери образаца за подношење захтева и жалби

Поставите питање

Поставите питање Начелнику ЈБУО

Линкови

Влада Републике Србије

Народна скупштина
Републике Србије

Градско језгро Сремских Карловаца настало је као резултат развоја града током XVIII, XIX и почетком XX века. Насеље, које свој континуитет разија од неолита, богату историју дугује изванредном географском положају и особинама тла. Најстарији сачувани објекти из градског језгра потичу са прелаза из XVII у XVIII век, из времена турске доминације. Спонтано формирање урбане матрице у XVIII веку, када су Карловци били највећа српска варошица у Подунављу, ослањало се на старију основу, што потврђују историјски извори и најновија археолошка открића. Градско језгро организовано око Трга Бранка Радичевића са околним улицама, обухвата објекте који по вредности архитектонско-ликовних и функционалних решења овој целини обезбеђују изузетно значајно место у културној историји српског народа.

Најзначајнији културно-историјски споменици у Сремским Карловцима су следећи:
  • Патријаршијски двор – најмонументалнија грађевина XIX века у Војводини, која данас представља седиште Епископа сремског;
  • Карловачка гимназија – најстарија српска гимназија, основана 1791. године;
  • Карловачка богословија – најстарија српска богословија, основана 1794. године;
  • Саборна црква – барокни храм посвећен Св. Николи из 1762. године;
  • Римокатоличка црква – посвећена Св. Тројству, из 1768. године;
  • Чесма „Четири лава“ – подигнута 1799. године у част завршетка првог карловачког водовода;
  • Магистрат – монументална грађевина с почетка XIX века;
  • Капела мира – подигнута 1817. године, на месту где је потписан чувени Карловачки мир 1699. године, између сила Хришћанске алијансе и Турске;
  • Горња црква – посвећена Ваведењу пресвете Богородице из 1746. године;
  • Доња црква – посвећена Св. апостолима П’етру и Павлу из 1719. године;
  • Богословски семинар – интернат за ђаке Карловачке богословије, подигнут 1903. године;
  • Стефанеум – подигнут на иницијативу Патријарха Георгија Бранковића, као ђачки интернат 1904. године;
  • Палата „Илион“ – некадашња резиденција Патријарха Јосифа Рајачића из 1848. године, у којој је данас смештена Завичајна збирка Сремских Карловаца;
  • Споменик Бранку Радичевићу – подигнут 1885. године на Стражилову;
  • Музеј пчеларства породице Живановић – основан у част професора Јована Живановића, оснивача модерног пчеларства на овим просторима;

ДВОРСКА БАШТА – природни комплекс који се налази у самом насељу. Дворска башта је основана 1848. године као ботаничка башта – огледно добро за практичну наставу ученика Гимназије и Богословије. Данас, као спортско-рекреативни центар својим бројним садржајима употпуњује туристичку понуду места;

КАПЕЛА МИРА се налази на брду изнада Сремских Карловаца. Подигнурта је 1817. године на месту где се налазио шатор пуномоћника зараћених држава у време Великог бечког рата (1683 – 1699) приликом закључења Карловачког мира 1699. године. Капела има кружну основу са једним правоугаоним испустом уместо олтара. Овде је прву пут у историји светске дипломатије за време мировних преговора употребљен округли сто.

ПАЛАТЕ
  • ПАТРИЈАРШИЈСКИ ДВОР (1894) – седиште Митрополије Београдско – Карловачке и Патријаршије Српске до 1920. године. Ово здање представља једну од најраскошнијих палата у овом делу Европе, бисер српске архитектуре с краја XIX века. Архитектонски посматрано, двор представља комбинацију два стила – барока и неоренесансе. У склопу двора налази се капела Св. Димитрија, са иконостасом из 1897. године – радом Уроша Предића. Свечана сала је служила као место окупљања сабора из 1920. године на којем је проглашено уједињење Српске паравославне цркве. Данас представља седиште Епархије сремске и летњу резиденцију српског патријарха.
  • ПАЛАТА БАРОНА РАЈАЧИЋА – „ИЛИОН“ (1848) – приватна резиденција угледне карловачке племићке породице Рајачић, у којој је данас смештена Завичајна збирка Сремских Карловаца, Музеја града Новог Сада. Овај дворац има карактеристике тадашњих здања уграског племства и богатог грађанства, са раскошним вртом и чесмом. Има регионални значај.
  • ПАЛАТА ЦРКВЕНО-НАРОДНИХ САБОРА (1900) – здање које располаже са најлепшом свечаном салом у региону, данас седиште најстарије српске Богословије. У овој згради смештено је и седиште одељења архива САНУ, пре свега располаже грађом Митрополије Београдско-Карловачке и Патријаршије Српске. Ово здање има шири регионални значај.
  • ПАЛАТА СТЕФАНЕУМ (1903) – ђачки интернат подигнут на иницијативу патријарха Георгија Бранковића, по пројекту архитекте Владимира Николића, у неокласицистичком стилу. У овој згради се данас налази институт српског народа чије је седиште у Женеви и Београду. У згради је смештено неколико вредних легата значајних српских уметника, углавном из дијаспоре.
ИЗЛЕТНИЧКИ ТУРИЗАМ

СТРАЖИЛОВО – излетиште на територији Националног парка „Фрушка Гора“, удаљено 4,5 km од центра Сремских Карловаца. На Стражилову је сахрањен песник Бранко Радичевић;

ПЛОВИДБА ДУНАВОМ

  • Агенција “Немо“, Сремски Карловци
  • тел: 065/850-79-73

ОБИЛАЗАК СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА СА СТРУЧНИМ ВОДИЧЕМ

  • Сремски Карловци, Трг Бранка Радичевића 7
  • Тел: 021/883-855, факс: 021/882-127
РИБОЛОВНИ ТУРИЗАМ

УДРУЖЕЊЕ СПОРТСКИХ РИБОЛОВАЦА „ДУНАВ“

  • Сремски Карловци
  • Тел: 021/ 881-042
ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА:

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ