Тител - Култура

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Документација Јавних набавки

Информатор о раду

Информације од јавног значаја

Примери образаца за подношење захтева и жалби

Поставите питање

Поставите питање Начелнику ЈБУО

Линкови

Влада Републике Србије

Народна скупштина
Републике Србије

Библиотека „Стојан Трумић“ и Спомен галерија „Стојан Трумић“, легат од око 600 уметничких радова овог врсног експресионисте:


Установа за заштиту природе и културних добара „Тителски брег“, управљач Специјалним резерватом природе:

  • Адреса: Главна 10, Тител
  • тел: 021/2962-177, 021/2962-178
  • Сајт: www.titelskibreg.com

Археологија и историја:

На територији општине Тител констатовано је чак 315 археолошких локалитета, махом случајно откривених. Значајнија истраживања спровођена су 60-их и 80-их година на локалитетима Тителски плато – Калварија и Феудвар. Као резултат истраживања Феудвара и Стубарлије-некрополе у близини Феудвара, у сарадњи Музеја Војводине и музеја из Берлина настале су двојезичне енциклопедије. Констатована су вишеслојна налазишта до дубине од 7 метара, остаци насеља из 1700 год. п.н.е. Најзначајнији локалитет Тителски плато-Калварија проглашен је културним добром од изузетног значаја, из праисторијског (неолит, енеолит, бронзано и гвоздено доба), античког (сарматско насеље) и касно средњевековног периода (остаци утврђеног самостана). Већина ископаних предмета стоји изложено или у депоима Музеја Војводине и у музејима широм Мађарске, Немачке, Румуније.

Од остатака једне од најстаријих тврђава у Војводини остала су као сведоци три камена. Тврђава је изграђена око августинског манастира на Тителском брегу који основан током 11 века. Све до потписивања Карловачког мира тврђава је имала стратешку важност на границама Аустроугарске и Турске током година славног Шајкашког батаљона.

Значајни објекти:

  1. Три зграде из доба Војне границе, Ул. Главна 2 и 7 и Парадни трг бр. 7 Тител, категорисани као споменици културе од великог значаја;
  2. Кућа у Главној 32, Тител, споменик културе од великог значаја;
  3. Родна кућа Милеве Марић-Ајнштајн, Ул. Главна 107, Тител, споменик културе;
  4. Војнограничарска зграда Шајкашког батаљона, данас парохијски дом, Улица Светозара Милетића 21, Мошорин, споменик културе.

Сакрални објекти:

  • Српска православна црква у Тителу, посвећена Успењу Пресвете Богородице налази се у Главној улици, саграђена је 1810. године у класицистичком стилу грађанског схватања бидермајера. Иконостас, иконе на певницама, архијерејском трону, као и зидни живопис радио је академски сликар Аугуст Тирк 1866. године.
  • Римокатоличка црква у Тителу „Успење Богородице“ у Ул. Главној бр. 3, саграђена је 1812. године на месту старе, која је изгорела 1810. године. Једнобродна је грађевина, мањих димензија, са звоником. У цркви се налазе слика Арсе Теодоровића из 1815. године са представом Св. Ивана Непомука и ведутом Титела где су приказани и војнограничарски објекти и слика успења Богородице од барокног сликара Димитрија Поповића из 1770. год.
  • Црква Светог Димитрија у Шајкашу. Грађена је од 1818 - 1819. године а страдала је у грађанском рату 1848/49. године па је поново обновљена. Први иконостас је имао само 4 иконе, рад чувеног сликара Димитрија Аврамовића рођеног у Шајкашу. Садашњи иконостас урадио је 1924. године у српско-руском стилу Божидар Јеремић, иконе је осликао академски сликар Стефан Стефановић из Сремских Карловаца а уз помоћ Жарка Милинова, самоуког сликара из Шајкаша.
  • Српска православна црква у Мошорину посвећена је Силаску Светога Духа на апостоле, а саграђена 1798. године. Једнобродна је грађевина са звоником складних димензија и фине чипкасте орнаментике на спољним фасадама. Иконостас урађен у дуборезу има изузетну уметничку вредност.
  • Капела, задужбина проте Светозара Влашкалића у Мошорину на Брегу. Црква је названа Лазарица по плану архитекте Ђорђа Табаковића који је имао за узор цркву Лазарицу у Крушевцу. Саграђена је у српско-византијском стилу, са два кубета, са идејом да буде женски манастир. Иконостас и зидне слике радио је Урош Предић 1934. године.
  • Српска православна црква у Локу посвећена је Светом пророку Илији, а подигнута је 1822-1824. године. Грађевина је мањих димензија, једнобродна, са звоником који нема развијено кубе, а иконостас је 1864. године из Титела пренесен у Лок, где је реновиран и проширен за четири иконе. Споменик културе.
  • Римокатоличка црква у Локу „Краљице крунице“ изграђена 1913. године.
  • Црква посвећена Преносу моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана у Гардиновцима. Саграђена је од 1926. - 1927. године у маниру националног стила са два кубета и крстообразном основом. У атару, на путу од Ковиља, постоји Крст - заветина посвећен Преносу моштију светог Николе.
  • Српска православна црква у Вилову подигнута је 1806. године. Конципирана је у духу класицизма, са уобичајеном организацијом простора и обрадом фасада сведеним украсом. Посебну уметничку вредност поседује иконостасна преграда пренета из неке веће цркве, што се запажа по скраћењима којима је уклопљена у нови, мањи храм. Осликао ју је 1752. арадски сликар Стефан Тенецки, чији је ово најранији датирани рад. Црква је категорисана као споменик културе од великог значаја.

Значајне личности:

  • Димитрије Аврамовић (Шајкаш, 15. март 1815 — Нови Сад, 1. март 1855.) је био сликар и писац, један од зачетника романтизма у српском сликарству. Осликао је иконостасе и зидове Саборне цркве у Београду, Карађорђеве цркве у Тополи, иконостас манастира Врдника, православне цркве у Футогу. Сматрају га оснивачем карикатура код Срба.
  • Светозар Милетић (Мошорин, 22. фебруар 1826. – Вршац, 4. фебруар 1901.) је био адвокат, градоначелник Новог Сада и један од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустро - Угарској друге половине XIX века.
  • Исидора Секулић (Мошорин, 16. фебруар 1877. — Београд, 5. април 1958.) је била српска књижевница и академик САНУ.
  • Милева Марић-Ајнштајн (Тител, 19. децембар 1875. — Цирих, Швајцарска, 4. август 1948.) је била српска математичарка, прва жена Алберта Ајнштајна.
  • Стојан Трумић (Тител, 29. јула 1912. - 16. октобра 1983.) био је члан групе Десеторо. Оснивач је школе сељака сликара у Ковачици. Излагао је у земљи и иностранству. Писао је ликовне критике и есеје.
  • Душан Каназир (Мошорин 28. јуна 1921. – Београд 19. септембра 2009.) молекуларни биолог, као академик биран је за потпредседника (1971–81) и председника (1981–94) САНУ. Био је министар за науку и технологију Републике Србије од 1996–1998. године.