Култура

Jужнобачки округ је вишенационална, мултикултурална и мултиконфенсионална средина. На територији округа налази се мноштво значајних културно-историјских знаменитости и заштићених културних добара.

У Војводини је до данас евидентирано преко 2000 археолошких локалитета из праисторије, више од 500 локалитета из периода антике и преко 200 налазишта из средњег века. Најзначајнија археолошка налазишта у Јужнобачком округу су Челарево – Чибска шума (8-9. век) и Тителски плато.

Монашке насеобине у Војводини настају на самом почетку ширења хришћанства у средњем веку, и представљају слику националне, верске и културне мешовитости овог подручија. Значајни споменици културе су: фрушкогорски манастири – Беочин и Раковац; Православни манастири Ковиљ и Бођани, као и католички самостани у Петроварадину и Бачу (женски и мушки); Фрањевачки самостан у Бачу представља најстарију монашку насеобину у Војводини (Према документима изградили су га витезови – темплари 1169. године. Услед честих обнова и самостан је мешавина различитих архитектонских стилова: романике, готике, барока.).

Сремски Карловци – најстарија грађевина у граду био је Стари двор – резиденција православног митрополита, саграђен 1713. године. На месту овог објекта арх. Владимир Николић, главни пројектант данашњег изгледа града с краја XIX и почетка XX века, пројектовао је нови репрезентативни Патријаршијски двор, у барокном стилу, окружен парком – монументалну грађевину која је у великој мери изменила урбанистичку физиономију Сремских Карловаца.

Специфичан печат Карловцима дају: Саборна црква (сазидана1759. године), Доња црква и Горња црква (изграђене у првој половини XVIII века ), Католичка црква (почетак XVIII века), зграда Магистрата у неокласицистичком и неоготском стилу, зграда Гимназије (прва гимназија на српском језику основана 1791. године), дворац Илион (данас зграда у којој је смештена музејска збирка), зграде Народних фондова, Богословије, Стефанеум (данас Центар културе српског народа), чесма код Четири лава и друго.

Капела мира се налази на брду изнад Сремских Карловаца. Подигнута је 1817. године на месту где се налазио шатор пуномоћника зараћених држава у време Великог бечког рата (1683 – 1699) приликом закључења Карловачког мира 1699. године. Капела има кружну основу са једним правоугаоним испустом уместо олтара. Овде је прву пут у историји светске дипломатије за време мировних преговора употребљен округли сто.

Повољан географски положај, велике европске реке које су у Војводини пловне целом дужном, углавном равничарски терен омогућили су изградњу различитих објеката у средњем веку-ТВРЂАВЕ: Бач из XIV века (по овој тврђави Бачка је добила име) и Петроварадинска тврђава (ремек дело војне архитектуре, на десној обали Дунава, изграђена је између 1690. и 1780. године. Грађена по систему француског архитекте Себастијана Вобана, састоји се од Горње (сама тврђава, опасана бедемима, са стрмим серпетинастим одсецима) и Доње тврђаве (Подграђе са мрежом уских улица и вишеспратним зградама, болницом, самостаном и православном црквом).

ДВОРЦИ у Војводини настајали су током XVIII, XIX и почетком XX века, и припадају стиловима прелазног периода од барока до класицима. Грађени на великим спахијским имањима или у већим градским центрима, одражавали су племићки статус, богатство и значај својих власника и корисника. Многи дворци су репрезентативни, резиденцијални објекти, окружени пространим уређеним парком. Најлепши и најзначајнији су: дворац у Челареву, Бајши, Кулпину, Сремским Карловцима, Бачком Петровцу, Сремској Каменици.

ГРАД НОВИ САД је културни центар Војводине и Јужнобачког округа. Седиште је најстарије културно-научне установе српског народа-Матице српске и Српског Народног позоришта. Град обилује заштићеним културним добрима као што је: споменик на кеју жртвама рације 1942., Јодна бања, Синагога, зграда Гимназије Ј.Ј.Змај, Католичка плебанија, Николајевска црква, Саборна црква Св. Георгија, споменик Светозару Милетићу на Тргу слободе и Успенска црква; Петроварадинска тврђава с подграђем, у Сремској Каменици Српска православна црква Успења Богородице и кућа у којој је живео Јован Јовановић Змај и др.

Како је Нови Сад културни центар Војводине, у њему је седиште културних установа који делују на целој територији Војводине: Културни центар Новог Сада, Музеј Војводине, Српско народно позориште, Завод за културу Војводине, галерија Павла Бељанског, Позоришни музеј Војводине, Музеј савремене уметности Војводине, Архив Војводине, Галерија ликовне уметности-поклон збирка Рајка Мамузића, Покрајински завод за заштиту споменика културе, и др.

Поред ових установа и организација можемо истаћи: Центар за културну анимацију Нови Сад, Змајеве дечије игре, Независни филмски центар Кино Клуб Нови Сад, Студентски културни центар Нови Сад, Музичка омладина Новог Сада, Удружење Еxит, Покрет горана Нови Сад, Центар за визуелну културу “Златно око“ Нови Сад, Матица Словачка у Србији и остале културне центре, невладине организације, културно-уметничка друштва, туристичке организације општина.

Јужнобачки округ богат је традиционалним културним садржајем, од дечијих манифестација, позоришних и филмских фестивала до сајамских и уметничких манифестација.

Преко 15 значајних дечијих манифестација одржава се током године у различитим општинама: Нови Сад – Златно звонце, Фестивал луткарства, Средњошколско позорје, летње и зимске Змајеве дечје игре; Бечеј – Дечији Фестивал Мађарског Фолклора “Koketanc“; Бачка Паланка – међународни Фестивал еколошког позориста за децу и младе; Врбас – Невенов фестивал деце песника, Фестивал поезије младих, међународни Фестивал дечијег стваралаштва; Темерин – Дечја недеља, маскенбал; и др.

Одржава се велики број музичких фестивала и концерата са традицијом са различитим музичким правцима и садржајем: Нови Сад – Божићно-новогодишњи концерти, НОМУС Новосадске музичке свечаности, Војвођански фестивал класичне гитаре, Новосадско музичко лето, Фестивал ЕXIТ, Кригла фест, Фестивал Уличних свирача, Новосадски Јазз фестивал, Војвођанске Златне жице; Бечеј – Смотра црквених хорова; Бачка Паланка – Jazz and blues фестивал; Сремски Карловци – Карловачке божићне свечаности, Карловачка берба грожђа; остале традиционалне манифестације колажног садржаја.

Поред музичких фестивала одржавају се изузетно значајни међународни филмски и позоришни фестивали: међународни позоришни фестивал „Стеријино позорје“, ИНФАНТ, Фестивал Европског филма, Дани Италијанског филма, Филмски фронт и други.

„Доситејеви дани“ и „Бранково коло“ нису једине манифестације из области књижевности које се одржавају у овом поднебљу. Ту су и: Међународни салон књига и „Дани Лазе Костића“, Меморијал „Мирослав Антић“, Просефест, Летњи фестивал књиге, Међународни новосадски књижевни фестивал, Кочићеви дани – Челарево, Меморијални дани Врбас и Темерин, Ленкин прстен Србобран, и мноштво других.

Ликовне изложбе са периодичним или сталним поставкама у галеријама и културним институцијама су редовне. Најистакнутије ликовне манифестације су: Међународна изложба уметности на Н. Сајму, Новосадски салон у организацији КЦНС, Ликовни салон Врбас, Етно фестивал „Пауново перо“ Госпођинци, и др.

Преко двадесет међународних фолклорних и етно фестивала се одржи у току године. Неки од њих су: Дани Тараса Шевченка Нови Сад, ЕТНОС Бечеј, Фестивал Словачке музике и фолклора „Танцуј, танцуј“ Гложан, Словачке народне свечаности Бачки Петровац, Културно лето Врбас, Фестивал фолклорних традиција Војводине Врбас, Златна цитра Србобран, Петроварадински дани културе-Тамбура фест и Србобран фест, Дани европске баштине Бач и др.

Сајамске изложбе, спортске манифестације, колажни фестивали и остале приредбе: Нови Сад: Винска улица, маскенбал На беле покладе, Новосадско пролеће, Међународни НИС полумаратон, Мото трка, Фрушкогорски маратон, Изложба уметничких застава, Међународни фестивал вина ИНТЕРФЕСТ, Тесла фест, Новосадска јесен, Футошка купусијада; Бечеј: Цветна пијаца, Волонтерски кампови, Кајакашка регата; Бачка Паланка: Паланачко еко пролеће, Ролеријада, Дан Дунава, Златни котлић; Бачки Петровац: Фестивал кулена; Врбас: Фестивал гуслара Војводине; Жабаљ: Златни котлић, Жабаљски дани; Сремски Карловци: Пијаца код четири лава; Темерин: Сајам вина, Пасуљијада, Јужнобачки фестивал лудаје; Бач: Бачки котлић; Србобран: Циганске ватре, Србобранска бразда.